KOMBINOVANI HORMONSKI KONTRACEPTIVI - Izvor:alims.gov.rs
Februar 2014.
PITANJA I ODGOVORI O KOMBINOVANIM
HORMONSKIM KONTRACEPTIVIMA: INFORMACIJE ZA PACIJENTKINJE -
Zašto su nove informacije
sada postale dostupne?
Nedavno je na nivou Evrope sprovedena sveobuhvatna
procena odnosa koristi i rizika primene kombinovanih hormonskih kontraceptiva,
s posebnim osvrtom na rizik nastanka krvnih ugrušaka koji je povezan s primenom
ovih lekova.
Svrha ovog dokumenta je da pruži više informacija
o riziku nastanka krvnih ugrušaka, uključujući informacije o stanjima koja
povećavaju rizik od ugruška, informacije o znakovima i simptomima krvnog
ugruška i informacije o tome kada je potrebno reći lekaru ili farmaceutu da
koristite ove lekove.
S obzirom na to da se nedavna procena odnosa
koristi i rizika kombinovanih hormonskih kontraceptiva odnosila upravo na rizik
nastanka krvnih ugrušaka, u ovom dokumentu navodi se niz informacija upravo o
tom riziku. Međutim, važno je zapamtiti da su kombinovani hormonski
kontraceptivi vrlo efikasni lekovi za sprečavanje neželjene trudnoće, a da je
ukupni rizik od krvnih ugrušaka nizak. Za većinu žena, korist primene ovih
lekova daleko nadmašuje nizak rizik od ozbiljnih neželjenih reakcija.
Ove informacije se ne odnose na lekove koji sadrže
samo progestagen, a ne sadrže etinilestradiol ili estradiol.
Koji su zaključci i
preporuke sprovedene procene?
Rizik od krvnih ugrušaka povezan sa primenom kombinovanih
hormonskih kontraceptiva poznat je već dugi niz godina. Nedavna procena potvrdila
je prethodno saznanje o tome da je rizik nizak, a sada je naglasak na tome da
se pruže korisne informacije o ovom riziku.
Ako bez ikakvih tegoba koristite svoj kombinovani
hormonski kontraceptiv, na osnovu rezultata pomenute procene nema potrebe da
prestanete sa njegovom primenom. U slučaju zabrinutosti, prilikom sledećeg
rutinskog pregleda obratite se lekaru koji je propisao lek, ali u međuvremenu
nastavite sa primenom leka. Potrebno je zapamtiti da iznenadan prestanak
uzimanja kombinovanog hormonskog kontraceptiva može imati za posledicu
neplaniranu trudnoću.
Šta su kombinovani
hormonski kontraceptivi?
Kombinovani hormonski kontraceptivi su vrlo
efikasni lekovi za sprečavanje neplanirane trudnoće. Sadrže dva hormona:
estrogen i progestagen. Većina sadrži estrogen koji se naziva etinilestradiol,
ali neki kombinovani hormonski kontraceptivi sadrže drugi estrogen koji se
naziva estradiol. Dostupan je veliki broj progestagena.
Koje su koristi uzimanja
kombinovanih hormonskih kontraceptiva?
Osim sprečavanja neplanirane trudnoće, kombinovani
hormonski kontraceptivi imaju i druge dugoročne korisne efekte, kao što su
smanjenje rizika od raka endometrijuma (unutrašnjeg sloja materice) i raka
jajnika.
Ostali mogući korisni efekti njihove primene su poboljšanje
kontrole menstrualnog ciklusa, simptoma endometrioze (poremećaj unutrašnjeg
sloja materice), upalnih bolesti karlice i, kod nekih žena, akni. U samo
nekoliko studija upoređivani su korisni efekti različitih kombinovanih
hormonskih kontraceptiva međusobno, i stoga nije jasno postoje li ikakve
značajne razlike između njih u tom pogledu.
Za većinu žena, ovi lekovi nose koristi koje
daleko nadmašuju nizak rizik od pojave ozbiljnih neželjenih reakcija.
Koji su rizici primene
kombinovanih hormonskih kontraceptiva?
Kao i svi lekovi, kombinovani hormonski
kontraceptivi su povezani sa nekim rizicima. Najčešći rizici uključuju nelagodnost
u dojkama, promene raspoloženja i promene telesne mase. Velike studije su takođe
otkrile i vrlo malo povećanje rizika od raka dojke i raka grlića materice.
Verovatno najvažniji rizik
povezan sa primenom ovih lekova jeste nastanak krvnih ugrušaka.
Što se može dogoditi ako
imam krvni ugrušak?
Krvni ugrušci obično nastaju u nogama (što se
naziva dubokom venskom trombozom), ali u nekim slučajevima se mogu otkinuti i
dospeti u krvne sudove pluća (što se naziva plućna embolija). Krvni ugrušci
takođe mogu nastati u krvnim sudovima srca, uzrokujući srčani udar, ili u
krvnim sudovima mozga, uzrokujući moždani udar. Dakle krvni ugrušci mogu biti
vrlo ozbiljna neželjena reakcija, i u vrlo retkim slučajevima mogu dovesti do
smrtnog ishoda.
Koliko je visok rizik od krvnih ugrušaka pri
primeni kombinovanih hormonskih kontraceptiva?
Svi kombinovani hormonski kontraceptivi blago
povećavaju rizik od krvnih ugrušaka, međutim, važno je imati na umu da je ovaj
rizik nizak.
Rizik nastanka krvnih ugrušaka pri primeni kombinovanih
hormonskih kontraceptiva je najveći tokom prve godine korištenja - ovo se
odnosi na pacijentkinje koje nikada ranije nisu koristile ove lekove, kao i na
pacijentkinje koje su imale pauzu u uzimanju ovih lekova u trajanju od 4 nedelje
ili duže. Rizik od nastanka krvnog ugruška je veći i kod onih pacijentkinja
koje prirodno imaju viši rizik (videti deo „Koji
drugi faktori mogu povećati rizik od krvnih ugrušaka?").
Rizik nastanka krvnih ugruška pri primeni kombinovanih
hormonskih kontraceptiva opada nakon prve godine korištenja, ali ostaje viši od
rizika koji imaju žene koje ne koriste ove lekove. Rizik se vraća na normalne
vrednosti nekoliko meseci nakon prestanka uzimanja ovih lekova.
Da li je rizik od krvnih ugrušaka jednak sa svim
kombinovanim hormonskim kontraceptivima?
Velike studije sprovedene tokom niza godina
pružile su dobre dokaze da rizik od krvnih ugrušaka može varirati između
različitih kombinovanih hormonskih kontraceptiva. Smatra se da razlika zavisi od
doze estrogena i vrste progestagena koju ovi lekovi sadrže. Važno je zapamtiti
da je ukupni rizik od krvnih ugrušaka povezan s primenom bilo kojeg od ovih lekova
nizak za većinu žena.
Kombinovani hormonski kontraceptivi koji sadrže
etinilestradiol i jedan od sledećih progestagena: levonorgestrel, norgestimat
ili noretisteron, imaju rizik koji je manji u poređenju sa kombinovanim hormonskim kontraceptivima
koji sadrže druge progestagene.
Koliko žena će imati
krvni ugrušak?
Smatra se da:
- Otprilike 2 od 10 000 zdravih žena koje ne
koriste kombinovane hormonske kontraceptive će u godini dana imati krvni
ugrušak.
- Otprilike 5 do 7 od 10
000 zdravih žena koje koriste kombinovane hormonske kontraceptive koji sadrže
etinilestradiol i levonorgestrel, norgestimat ili noretisteron će u godini dana
imati krvni ugrušak.
- Otprilike 9 do 12 od 10
000 zdravih žena koje koriste kombinovane hormonske kontraceptive koji sadrže
etinilestradiol i gestoden, dezogestrel ili drospirenon će u godini dana imati
krvni ugrušak.
- Otprilike 6 do 12 od 10
000 zdravih žena koje koriste kombinovane hormonske kontraceptive koji sadrže
etinilestradiol i etonogestrel ili norelgestromin će u godini dana imati krvni
ugrušak.
- Broj žena kod kojih može nastati krvni
ugrušak još nije poznat za neke kombinovane hormonske kontraceptive. Ovo
uključuje sledeće kombinacije: etinilestradiol i dienogest, etinilestradiol i
hlormadinon, estradiol i dienogest, estradiol i nomegestrol.
Scenario
|
Rizik nastanka krvnog ugruška u godini dana
|
Žena ne koristi kombinovani hormonski kontraceptiv (tableta,
transdermalni flaster ili intravaginalni prsten) i nije trudna
|
Otprilike 2 slučaja na 10 000 zdravih žena
|
Žena koristi kombinovani hormonski kontraceptiv koji sadrži etinilestradiol
i levonorgestrel, norgestimat ili noretisteron
|
Otprilike 5 do 7 slučajeva na 10 000 zdravih žena
|
Žena koristi kombinovani hormonski kontraceptiv koji sadrži etinilestradiol
i gestoden, dezogestrel ili drospirenon
|
Otprilike 9 do 12 slučajeva na 10 000 zdravih žena
|
Žena koristi kombinovani hormonski kontraceptiv koji sadrži etinilestradiol
i etonogestrel ili norelgestromin
|
Otprilike 6 do 12 slučajeva na 10 000 zdravih žena
|
Žena koristi kombinovani hormonski kontraceptiv koji sadrži neku od
sledećih kombinacija: etinilestradiol i dienogest, etinilestradiol
i hlormadinon, estradiol i dienogest, estradiol i nomegestrol
|
Još nije poznat broj žena kod kojih se može javiti krvni ugrušak
|
Koji drugi faktori mogu povećati rizik od krvnih
ugrušaka?
Rizik od krvnih ugrušaka
razlikuje se između pojedinih osoba i bez korištenja kombinovanih hormonskih
kontraceptiva. Brojni faktori povećavaju rizik od krvnih ugrušaka, pa će rizik
prirodno biti viši ako:
- ste stariji od 35 godina,
- ste gojazni,
- imate brata, sestru ili roditelja koji je imao
krvni ugrušak u relativno mladoj dobi (npr. mlađoj od 50 godina),
- imate zdravstveno stanje koje povećava rizik od
krvnih ugrušaka, kao što je rak.
Kod žena koje puše, rizik od pojave krvnih
ugrušaka koji uzrokuju srčani i moždani udar je povećan, pogotovo ako su
starije od 35 godina.
Kod žena koje nemaju nijedan od gorenavedenih
faktora, rizik od nastanka krvnih ugrušaka tokom primene kombinovanih
hormonskih kontraceptiva je izuzetno nizak.
Kod žena koje imaju nekoliko gorenavedenih
faktora, rizik od nastanka krvnih ugrušaka tokom primene kombinovanih
hormonskih kontraceptiva je viši. U nekim slučajevima, prisutnost nekoliko
faktora rizika može značiti da ne bi trebalo koristiti kombinovane hormonske
kontraceptive i da je potrebno sa lekarom razmotriti druge oblike
kontracepcije.
Važno je zapamtiti da se vaš prirodni rizik nastanka
krvnih ugrušaka menja tokom vremena, na primer u slučaju značajnog porasta
telesne mase, početka ili povećanog konzumiranja cigareta i nakon velikih
operacija, o čemu je važno obavestiti lekara koji vam je propisao kombinovani
hormonski kontraceptiv.
Na šta je potrebno obratiti pažnju?
Važno je obratiti pažnju na simptome pojave krvnog
ugruška, naročito ako ste:
- nedavno imali operaciju,
- mirovali duže vreme (npr. zbog povrede ili
bolesti) ili bili na dugom putovanju (npr. dugolinijski letovi).
Odmah
potražite medicinsku pomoć ukoliko imate neki od sledećih simptoma:
Imate li bilo koji od ovih
znakova?
|
Na šta ukazuju ovi znakovi?
|
Jak bol ili oticanje noge koje može pratiti
osetljivost, osećaj toplote ili promena boje kože, kao što su bledilo,
crvenilo ili plava boja kože
|
Duboka venska tromboza
|
Iznenadan neobjašnjivi gubitak daha ili ubrzano
disanje; jak bol u grudima koji se pogoršava pri dubokom disanju; iznenadni
kašalj bez očiglednog razloga (koji može da dovede do iskašljavanja krvi)
|
Plućna embolija
|
Bol, nelagodnost, pritisak ili težina u grudima,
nelagodnost u gornjem delu tela koja se širi na leđa, vilicu, grlo ili ruku,
praćena osećajem punoće u želucu, probavnih smetnji ili gušenja; znojenje,
mučnina, povraćanje ili vrtoglavica
|
Srčani udar
|
Slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge, naročito
na jednoj strani tela, teškoće u govoru ili razumevanju govora, iznenadna zbunjenost,
iznenadan gubitak vida ili zamagljen vid, jaka glavobolja ili migrena koja je
teža od uobičajene
|
Moždani udar
|
Šta očekivati na lekarskom pregledu?
Potrebno je da sa lekarom koji vam je propisao
kombinovani hormonski kontraceptiv porazgovarate o koristima i rizicima primene
ovih lekova. Lekar će naglasiti nizak rizik od krvnih ugrušaka koji nose ovi lekovi,
stanja koja povećavaju rizik od krvnih ugrušaka i proći će kroz neke od
ključnih znakova i simptoma kojih pacijentkinje treba da budu svesne.
Šta je potrebno da uradite ako uzimate kombinovani
hormonski kontraceptiv?
Ako bez ikakvih tegoba koristite svoj kombinovani
hormonski kontraceptiv, na osnovu rezultata sprovede procene nema potrebe da
prestanete s njegovom primenom. U slučaju zabrinutosti, prilikom sledećeg
rutinskog pregleda obratite se lekaru koji je propisao lek, ali u međuvremenu
nastavite sa primenom leka.
Potrebno je zapamtiti da iznenadan prestanak
uzimanja kombinovanog hormonskog kontraceptiva može imati za posledicu
neplaniranu trudnoću. Rizik od nastanka krvnih ugrušaka tokom trudnoće i
neposredno nakon porođaja je veći od rizika povezanog sa primenom ovih lekova.
Važno je da svakom lekaru koji vas leči (na primer
ako idete na operaciju) kažete da uzimate kombinovani hormonski kontraceptiv.
Gde pronaći više informacija?
Ako koristite kombinovani hormonski kontraceptiv potrebno
je da pažljivo pročitate uputstvo za lek priloženo u pakovanju
leka, kako biste bili svesni rizika od krvnih ugrušaka, upoznati sa znakovima i
simptomima krvnih ugrušaka (odnosno duboke venske tromboze, plućne embolije,
srčanog udara ili moždanog udara), kao i da znate šta je potrebno uraditi ako
imate bilo šta od navedenog.
Za dodatne
informacije potrebno je obratiti se lekaru koji je propisao lek.