Sezona gripa i prehlada

Sa Selenom Milikić, dipl.farmaceutom iz apoteke Prima Dedinje,razgovaramo o jačanju imuniteta

Sezona gripa i prehlada

Koje preparate najčešće preporučujete kad su u pitanju simptomi prehlade i gripa? Kako savetujete pacijente koji se sa simptomima prehlade zatraže odmah antibiotik?

 

Razlog što veliki broj pacijenata ušavši u apoteku odmah, ‘s vrata’, zbog simptoma prehlade traži neki antibiotik treba najpre tražiti u dugogodišnjoj domaćoj praksi, kada su se antibiotici propisivali empirijski, tj. bez prethodnih analiza, a ponekad čak i  preventivno. Tome ide u prilog i  laka dostupnost ove grupe lekova kod nas, kao i njihova relativno niska cena u poređenju sa cenama istih u zemljama  Evropske unije, SAD-a i  Kanade.

Mada se slika i svest ljudi u poslednjih par godina bitno menja, uloga farmaceuta je i  dalje velika i to, pre svega, u edukaciji.

U apotekarskoj praksi se često dešava da pacijenti smatraju da im zbog najobičnije kijavice, curenja iz nosa, suzenja očiju, bola u grlu i blago povišene temperature, treba neki antibiotik. Smatram da je u tom momentu ključno da se naglasi pacijentu da su to simptomi prehlade, a da je prehlada upala gornjih disajnih puteva uzrokovana virusima, a ne bakterijama i  da je u tom slučaju primena antibiotika krajnje nepotrebna. Drugačije rečeno, najbitnije je upoznati pacijenta da antibiotici ne deluju na viruse (koji izazivaju prehladu), već samo na bakterije. Pored toga, pacijentu se mora predočiti koje su posledice nepotrebnog uzimanja antibiotika, tj. šta je to rezistencija i kako nastaje. U krajnjem slučaju, treba savetovati pacijentu da prati svoje zdravstveno stanje u narednih 5 dana i skrenuti mu pažnju da ukoliko simptomi ne prolaze ili se pojačavaju i komplikuju (povećana telesna temperatura koja teško spada, gusta sekrecija iz nosa, kašalj, bela, žućkasta ili zelenkasta obojenost ispljuvka itd.), da je moguće prisutna sekundarna bakterijska infekciji da mora da se obrati lekaru, koji će na osnovu bakterioloških analiza i antibiograma propisati odgovarajući antibiotik.

Kada su u pitanju simptomi prehlade i gripa, najčešće preporučujem oralne preparate kod kojih je glavnodelujuća supstanca neki analgoantipiretik – lek koji smanjuje bol i snižava povišenu telesnu temperaturu (paracetamol, acetilsalicilna kiselina, ibuprofen itd.). Na tržištu je danas prisutan veliki broj kombinovanih oralnih preparata za dati zdravstveni problem, tako da izbor nije lak i treba da bude u skladu sa prisutnim simptomima. Analgoantipriretici se najčešće kombinuju sa perifernim vazokonstriktorima, čija je uloga da smanje sekreciju nosne sluzokože (pseudoefedrin, fenilefrin itd.), kao i sa antihistaminicima, koji generalno smanjuju sekreciju, suzenje očiju i nadražajni kašalj (hlorfenamin, feniramin, triprolidin itd.). Ukoliko je prisutan kašalj, mogu se preporučiti i kombinovani preparati sa antitusikom (dekstrometorfan, terpin). Većina ovih preparata, kao neizbežni sastojak, sadrži i vitamin C. 

Prilikom određivanja šta je za datog pacijenta najbolji lek, treba ispitati da li je on možda alergičan na neku supstancu (jer su relativno česte alergije na acetilsalicilnu kiselinu i ibuprofen), da li ima čir ili gastritis (u tom slučaju ne daje se acetilsalicilna kiselina), da li ima teško oboljenje jetre (u tom slučaju treba smanjiti dozu ili izbaciti lek, a mislim pre svega na paracetamol) i da li boluje od povišenog krvnog pritiska ili glukoma (izbegavati kombinacije sa perifernim vazokonstriktorima). Treba skrenuti pažnju na moguću pospanost ukoliko se uzima kombinacija sa antihistaminikom, i s tim u vezi savetovati uzdržavanje od upravljanja motornim vozilom. I nešto što se često zaboravlja, a mislim da je bitno, treba savetovati pacijentu koji uzima preparat na bazi paracetamola da smanji unos kafe, pošto prisutan kofein u njoj potencira dejstvo spomenutog leka, pa je mogući razvoj toksičnog delovanja na jetru. 

Pored spomenutih oralnih preparata, preporučujem i preparate za nos, u vidu kapi ili spreja, kod kojih je glavni princip lokalni vazokonstriktor, a uz obaveznu napomenu da njihova primena ne sme da traje duže od 5 dana.

Koje preparate im najčešće predlažete u cilju preventive tj. za pojačanje odbrambenih sposobnosti organizma? Koji su se preparati prema iskustvima pacijenata pokazali kao izuzetno dobri i efikasni?

Na tržištu je prisutan zaista veliki i krajnje šaroliki izbor preparata za jačanje imuniteta Izbor najboljeg preparata za jačanje odbrambenih sposobnosti organizma treba da bude u skladu sa trenutnim zdravstvenim stanjem pacijenta (da li je prisutna neka hronična bolest, da li je osoba na nešto alergična). Iz mog iskustva kao najbolji preparati za datu namenu su se pokazali preparati na bazi meda i pčelinjih proizvoda, na bazi ehinacee, kao i na bazi alkil-glicerola i ekolostruma .

Hronični bolesnici se veoma često obraćaju za savet.Njima najpre savetujem mirovanje, odmaranje, izbegavanje naglih promena temperature, ali na prvom mestu da se strogo drže svoje propisane terapije, kao i preciznog doziranja propisanih lekova. Pošto je najčešći simptom na koji se žale glavobolja, savetujem neki analgetik uz obaveznu proveru da li je osoba alergična na neki od njih.

Apoteka PRIMA DEDINJE, Neznanog junaka 4a, tel. 011/367-0678 i 011/2346-619, je član BB Soft Info centra i sve informacije kao i usluge koje apoteka pruža možete pronaći na sajtu www.nadjilek.rs ili na mobilnoj aplikaciji Nadji lek za android telefone.Aplikaciju preuzmite na Play Store besplatno.