102. - decembar 2016 - januar 2017.

Gde pronaći
Pročitajte novi broj
http://www.novinarnica.net/reader/#/izdanje/34312/0/1
Reč urednice

Mnogo je «vrućih» tema u zdravstvenom sektoru u Srbiji poslednjih meseci. Donošenje novih Zakona u zdravstvu, finansijska održivost zdravstvenih ustanova, praćenje savremenih trendova u lečenju, neke su od tema koje zaokupljaju kako zdravstvene radnike tako i pacijente u Srbiji. Međutim, jedna veoma važna tema čini se ostaje u drugom planu. Da li ste se nekada zapitali kakvo je zdravlje planete na kojoj živimo i kako zdravlje planete Zemlje utiče na vaše?
Često zaokupljeni trenutnim problemima gubimo iz vida jedan od najvećih problema savremenog čovečanstva, klimatske promene koje se već sada dešavaju? U jednoj međunarodnoj studiji, objavljenoj u prestižnom medicinskom časopisu Lancet, tvrdi se da će u narednih sto godina mnogo više ljudi biti izloženo ekstremnim vremenskim prilikama nego što se ranije mislilo, a što će izazvati potencijalno katastrofalan rizik po zdravlje ljudi. Procenjuje se da od bolesti direktno povezanih sa zagađenjem vazduha svake godine umre 6, 5 miliona ljudi širom sveta. Kako bi podigli svest o zdravstvenim rizicima koje stvaraju klimatski zagađivači koji značajno doprinose zagađenju vazduha, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je pokrenula svetsku kampanju «Udahni život» (BreatheLife).
Ovu kampanju prati internet stranica www.breathelife2030.org sa globalnom bazom podataka zagađenja vazduha i njegovog uticaja na zdravlje. Podaci ukazuju da veći gradovi u Srbiji dosta premašuju bezbedne granice zagađenja vazduha po zdravlje. Prema podacima iz 2012. godine u Srbiji godišnje umire 5 435 ljudi od bolesti koje su direktno povezane sa zagađenja vazduha.
Stručnjaci za javno zdravlje širom sveta apeluju na opasnost i zahtevaju da se preduzmu aktivnosti da se spreče katastrofalne posledice po zdravlje ljudi i naše planete. Pitanje koje se nameće je šta svako od nas može da uradi? Pre svega razmislimo šta ćemo sa silnim otpadom, koristimo torbe umesto plastičnih kesa, štedimo struju, šetajmo ili vozimo bicikl kad možemo umesto da idemo autom, racionalnije koristimo hranu, koristimo manje hemijskih sredstva za održavanje higijene kuće, reciklirajmo, sadimo drveće i cveće...
Nećemo imati ni zdravlje, a ni mesto gde da živimo, ako nastavimo da uništavamo prirodu.Na svakom od nas je da «udahnemo život» našoj planeti.

Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević

....................................................................................................................................................................................

Izdvajamo...

Kako pobediti Hočkinov limfom?

U cilju podizanja svesti o Hočkinovom limfomu, udruženje pacijenata obolelih od limfoma - LIPA predstavilo je jedinstven program edukacije pacijenata koji se sastoji od pet video materijala.
„O Hočkinovom limfomu se u Srbiji veoma malo zna, od toga šta je limfom, kako bolest nastaje, kako se manifestuje pa do toga koje su mogućnosti i načini izlečenja. Cilj nam je da video prilozi koji će biti snimljeni u saradnji sa našim eminetnim lekarima i objavljeni na web sajtu našeg udruženja http://lipa.org.rs/ dođu
do što većeg broja ljudi kako bi se upoznali sa najvažnijim informacijama vezanim za Hočkinov limfom”, izjavila je Maja Kocić, predsednica Udruženja obolelih od limfoma.
U osmišljavanju ovog projekta učestvovali su eminentni stručnjaci, lekari iz Srpske limfomske grupe i iz kliničkih centara širom Srbije - prof. Milena Todorović-Balint, hematolog KC Srbije, doc.dr. Miodrag Vučić, načelnik hematologije KC Niš, dr. Predrag Đurđević, hematolog KC Kragujevac, kao i dr Boško Anđelić, hematolog KC Srbije.
Hočkinov limfom (HL) je relativno redak malignitet i procenjuje se da je njegova incidenca dvadeset puta manja u odnosu na karcinom pluća i sedam puta manja u odnosu na ne-hočkinske limfome, te je svrstan u grupu retkih bolesti. Prema podacima Globalnog registra za rak, u Srbiji se svake godine javi oko 200 novih slučajeva Hočkinovog limfoma, najčešće između 15 i 35 godine života tj. kod mladih osoba, pri čemu se beleži trend sve ranijeg javljanja bolesti. Različiti, do sada dostupni terapijski modaliteti (hemoterapija, radioterapija, transplantacija) dovode do izlečenja u oko 80 odsto slučajeva. Kod preostalih 20 odsto obolelih, u relapsu ili sa refraktornom bolešću, uprkos brojnim pokušajima i trudu, rezultati su, do nedavno, bili razočaravajući, ali primenom targetirane, visoko selektivne terapije, preživljavanje je produženo, a kod određenog broja pacijenata se može reći i da su potencijalno izlečeni.
Link za prvi od pet edukativnih video materijala je http://lipa.org.rs/

Pročitajte više u štampanom izdanju...

Redovno uzimanje lekova je temelj lečenja hroničnih bolesti

Pacijenti redovnu terapiju ne shvataju ozbiljno i često je ignorišu, preskaču ili samoinicijativno prekidaju. Ima i onih koji piju dvostruko veću dozu od propisane, ukoliko su zaboravili da popiju lek. Tako čine grešku i ugrožavaju zdravlje a ne nadoknađuju propušteno. Saradnja lekara, farmaceuta i pacijenta je ključna u podizanju efekta lečenja hroničnih bolesti.
Pacijenti u velikoj meri nisu posvećeni redovnom uzimanju lekova, iako je to važna karika u terapiji, posebno kod hroničnih oboljenja, poput hipertenzije, dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti. A posvećenost ili adherencija podrazumeva primenu leka tako što ih bolesnik pije tačno na vreme i pridržava se odgovarajućeg režima ishrane. To omogućava da se u krvi neprestano održava neophodna doza propisanog leka svakog dana u godini.Ukoliko koncentracija tog leka padne ispod potrebnog minimuma javlja se rizik od rezistencije na medikament iz propisane kombinacije.O adherenciji je bilo reči i na stručnom skupu „Pomoć pacijentima da se pravilno leče”. Učesnici skupa „Pomoć pacijentima da se pravilno leče” su skrenuli pažnju i na sistemske probleme u ovoj oblasti. Oni se odnose na nepostojanje vodiča dobre kliničke prakse, izostanak angažovanja pacijenata u lečenju i nepostojanje timskog rada i koordinacije u zdravstvenom sektoru.
I komunikacija kliničara sa ostalim medicinskim osobljem nije najbolje razvijena. Ne postoje ni novi registri
bolesti i dobro planiranje poseta doktoru. Meta analizom 127 studija je potvrđeno da je obuka lekara za dobru komunikaciju s bolesnicma povećala prihvatanje lečenja. (M. St.)

Pročitajte više u štampanom izdanju...

Bolest žute mrlje uzrokuje gubitak vida

Intervju sa DOC. DR VESNOM JAKŠIĆ, docentom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i specijalistom oftalmologom,Klinika za očne bolesti KBC »Zvezdara« u Beogradu.

Pored nasleđa, mnogi faktori rizika uzrokuju oštećenje žute mrlje ili makule - plava svetla koje emituju pametni mobilni telefoni, ekrani tableta, računara i LED televizora i LED sijalice. Ženska populacija je u većem riziku da im oboli žuta mrlja, kao i osobe sa svetlim očima i pušači.
Što je veći stepen oštećenja makule, pojas perifernog vida je tanji.Pacijenti koji imaju taj problem treba odmah da se jave očnom lekaru.Ne treba rizikovati i verovati da će se stvari popraviti za tri - četiri dana. Degeneracija žute mrlje ima dve forme - suvu i vlažnu i od toga zavisi i način lečenja.
SIMPTOMI I OBLICI DEGENERACIJE ŽUTE MRLJE
Postoje dva oblika degeneracije žute mrlje - suva i i vlažna. Suva makula je početni oblik bolesti i pogađa 85 odsto pacijenata. Ta forma oštećenja se razvija sporo i može biti posledica sporog propadanja fotoosetljivih ćelija žute mrlje. Ovaj proces dugo ne pokazuje smetnje u vidnom polju. Međutim, kako degeneracija napreduje slabi centralni vid i teže se uočavaju detalji, otežano se čita i pojavljuju se mrlje u središnom delu vidnog polja.
Vlažna forma oboljenja makule javlja se kod 15 odsto bolesnika. Reč je o težem obliku bolesti, jer centralni vid brzo propada. Rani znaci oboljenja su krivljenje linija i deformisanje kontura predmeta iz okoline. Do toga dolazi zbog isticanja tečnosti iz fragilnih novonastalih krvnih sudova. Ukoliko se taj proces ne zaustavi i ne kontroliše dolazi do teškog i trajnog oštećenja vida.

Pročitajte više u štampanom izdanju...