Apoteka 115

Pročitajte novi broj:
https://view.publitas.com/apoteka/apoteka-115-p

Globalno otopljavanje

Od kraja XIX veka, temperatura na planeti Zemlji se u proseku povećala za 0,85 stepeni Celzijusa, a veći deo otopljavanja se odvija od 1960. godine. U publikaciji „Klimatske promene i zdravlje" koja je pripremljena u okviru „Drugog nacionalnog izveštaja R. Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime", zaključak je da se cela teritorija Srbije suočava sa znatnim povećanjem prosečne temperature od sredine prethodnog veka. 

Klimatske promene utiču i na učestalost takozvanih ekstremnih vremenskih doga-đaja, koji mogu biti ili temperaturni ili padavinski. U kontekstu javnog zdravlja od posebnog značaja su temperaturni ekstremi pogotovo tokom leta, kada se javljaju ekstremno visoke temperature ili dugi periodi velikih vrućina. Tokom proteklih decenija Srbija se suočila sa novim rizicima po ljudsko zdravlje koja su u vezi sa klimatskim promenama usled porasta temperature, promenljivosti klime, povećanog intenziteta padavina, dužeg trajanja suša, što sve može negativno uticati na ljudsko zdravlje. Posredno, klimatske promene donose i nove izazove i u kontroli zaraznih bolesti, pogotovo onih koje prenose insekti kao što su komarci i krpelji, ali i širenju zaraznih bolesti koje se pronose putem vode. Toplotni talasi koji su već sada prisutni, višestruko ugrožavaju zdravlje ljudi, od pojave toplotnih udara, do suša i nestašica vode. Osim direktnog udara ekstremnih vremenskih prilika, klimatske promene mogu da ugroze zdravlje ljudi na indirektan način, kroz zagađenje vazduha, bolesti koje se prenose vodom, glad i neuhranjenost. Stručnjaci za javno zdravlje širom sveta apeluju na opasnost i zahtevaju da se preduzmu aktivnosti da se spreče katastrofalne posledice po zdravlje ljudi. 

Pitanje koje se nameće je da li jedna osoba među sedam milijardi ljudi može da utiče na promenu situacije? Iako odgovornost nose i države i različite kompanije, klimatske promene su problem i ličnog pristupa potrošnji i resursima. Ako svako od nas ne promeni navike kojima će uticati na smanjenje zagađenja i uništavanja prirode, nećemo imati ni zdravlje, a ni mesto gde da živimo, jer kako kaže narodna poslovica, „Kako seješ, tako ćeš i da žanješ". 

Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević