pretplata
Molimo sačekajte...
PRETPLATA
Pretplata za časopis BB Informator iznosi:
- Pojedinačno slanje 400,00 + pdv
- Za 6 meseci 2000,00 + pdv
- Za 12 meseci 4000,00 + pdv
U okviru pretplate na časopis BB Informator apoteka ima pravo i na sledeće usluge:
- Besplatno prezentovanje apoteke, adresa, telefon i posebne usluge na sajtu www.bbsoft.rs/infocentar.
- Prikaz lagera apoteke namenjen pacijetima koji traže lek.
- Besplatno objavljivanje malih oglasa u časopisu.
- Prisustvovanje stručnim skupovima u hotelu Hyatt Regency Beograd, u organizaciji BB Soft –a za sve članove kolektiva apoteke koja je pretplatnik.
- Apoteke pretplatnici BB INFORMATORA mogu, pod povoljnim uslovima, obezbediti svojim pacijentima besplatan primerak časopisa APOTEKA plaćanjem samo troškova slanja Post Expressom.
- Prijavom na Mailing listu, apoteke pretplatnici redovno će dobijati aktuelne vesti i informacije značajne za rad apoteke, edukacije, obaveštenja o promeni cene lekova, pojavi novih proizvoda na tržištu, obaveštenje o Dopunama i izmenama „Žutog" Registra lekova.
257. - oktobar 2016.
Zašto farmaceuti ne žele biti apotekari
Možda imam pogrešan utisak, ali mi se čini da u današnje vreme,u velikom broju slučajeva, farmaceuti ne žele da budu apotekari.Sećam se da sam tokom studija farmacije često razgovarala sa koleginicama i kolegama, pričali smo šta bi ko voleo da radi,i koliko se sećam niko nije rekao da bi voleo da radi u apoteci.Svi bi želeli da rade nešto «posebno i drugačije» u farmaciji, najčešće ni sami ne znajući tačno šta. Rad u apoteci je tokom niza tranzicionih godina nekako stekao pogrešan imidž, barem je tako bilo krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, tokom mog studiranja. Kasnije sam sličan stav primetila i kod mlađih koleginica i kolega koji su pokušavali da nađu posao na raznim mestima izbegavajući apoteku u širokom krugu. Čini se kao da farmaceuti,paradoksalno, izbegavaju rad u apoteci. Trebalo bi da se zapitamo zašto je samo «srce» farmaceutske profesije u današnje vreme često pogrešno percipirano od strane samih farmaceuta?
I ako sami farmaceuti ne cene dovoljno apotekarsku praksu, kako možemo očekivati da zdravstveni sistem i pacijenti pravilno percipiraju apoteku? Promene u zdravstvenim sistemima širom sveta su intenzivne i sa napretkom nauke i tehnologije dešavaju se možda brže nego što uspevamo da se prilagodimo. Možda je konstantna borba za opstanak i finansijsku održivost bacila u drugi plan ključnu ulogu koju apoteka i apotekari imaju kao važan deo zdravstvenog tima. Nedavno obeležen Svetski dan farmaceuta (25. septembar), koji je pre šest godina ustanovila Međunarodna federacija farmaceuta (FIP), ima za cilj da ohrabri farmaceute da kroz različite aktivnosti promovišu i zastupaju ulogu farmaceuta u unapređenju zdravlja. Ovogodišnja tema je nosila naziv «Farmaceuti brinu za vas» i istakla je važnost farmaceuta u pružanju zdravstvene zaštite sa posebnim akcentom na interakciju između pacijenta i apotekara. Tokom vremena neki
aspekti apotekarske prakse su se menjali, ali ostaje činjenica da je apoteka bila i dalje je najdostupnija zdravstvena ustanova i mesto gde pacijenti mogu nabaviti lekove i dobiti savet, razumevanje i podršku farmaceuta. Znanje koje poseduje farmaceut je uvek bilo na raspolaganju pacijentu i to je nešto čega farmaceuti,pre svega apotekari, treba da budu svesni i ponosni. Biti apotekar znači objasniti zabrinutoj majci kako da pravilno koristi antibiotski sirup za dete. Biti apotekar znači strpljivo objasniti baki kako da pravilno koristi terapiju od 10 različitih lekova.Biti apotekar znači ohrabriti ženu kojoj je upravo postavljena dijagnoza dijabetes tip 2. Biti apotekar znači posavetovati osamnaestogodišnjeg mladića koji se stidljivo raspituje o kontracepciji...Biti apotekar znači saslušati, razumeti, objasniti, znati,prepoznati, motivisati, biti apotekar znači brinuti o pacijentu.
Možda imam pogrešan utisak, ali mi se čini da u današnje vreme,u velikom broju slučajeva, farmaceuti ne žele da budu apotekari.Sećam se da sam tokom studija farmacije često razgovarala sa koleginicama i kolegama, pričali smo šta bi ko voleo da radi,i koliko se sećam niko nije rekao da bi voleo da radi u apoteci.Svi bi želeli da rade nešto «posebno i drugačije» u farmaciji, najčešće ni sami ne znajući tačno šta. Rad u apoteci je tokom niza tranzicionih godina nekako stekao pogrešan imidž, barem je tako bilo krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, tokom mog studiranja. Kasnije sam sličan stav primetila i kod mlađih koleginica i kolega koji su pokušavali da nađu posao na raznim mestima izbegavajući apoteku u širokom krugu. Čini se kao da farmaceuti,paradoksalno, izbegavaju rad u apoteci. Trebalo bi da se zapitamo zašto je samo «srce» farmaceutske profesije u današnje vreme često pogrešno percipirano od strane samih farmaceuta?
I ako sami farmaceuti ne cene dovoljno apotekarsku praksu, kako možemo očekivati da zdravstveni sistem i pacijenti pravilno percipiraju apoteku? Promene u zdravstvenim sistemima širom sveta su intenzivne i sa napretkom nauke i tehnologije dešavaju se možda brže nego što uspevamo da se prilagodimo. Možda je konstantna borba za opstanak i finansijsku održivost bacila u drugi plan ključnu ulogu koju apoteka i apotekari imaju kao važan deo zdravstvenog tima. Nedavno obeležen Svetski dan farmaceuta (25. septembar), koji je pre šest godina ustanovila Međunarodna federacija farmaceuta (FIP), ima za cilj da ohrabri farmaceute da kroz različite aktivnosti promovišu i zastupaju ulogu farmaceuta u unapređenju zdravlja. Ovogodišnja tema je nosila naziv «Farmaceuti brinu za vas» i istakla je važnost farmaceuta u pružanju zdravstvene zaštite sa posebnim akcentom na interakciju između pacijenta i apotekara. Tokom vremena neki
aspekti apotekarske prakse su se menjali, ali ostaje činjenica da je apoteka bila i dalje je najdostupnija zdravstvena ustanova i mesto gde pacijenti mogu nabaviti lekove i dobiti savet, razumevanje i podršku farmaceuta. Znanje koje poseduje farmaceut je uvek bilo na raspolaganju pacijentu i to je nešto čega farmaceuti,pre svega apotekari, treba da budu svesni i ponosni. Biti apotekar znači objasniti zabrinutoj majci kako da pravilno koristi antibiotski sirup za dete. Biti apotekar znači strpljivo objasniti baki kako da pravilno koristi terapiju od 10 različitih lekova.Biti apotekar znači ohrabriti ženu kojoj je upravo postavljena dijagnoza dijabetes tip 2. Biti apotekar znači posavetovati osamnaestogodišnjeg mladića koji se stidljivo raspituje o kontracepciji...Biti apotekar znači saslušati, razumeti, objasniti, znati,prepoznati, motivisati, biti apotekar znači brinuti o pacijentu.
Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević
Estela Gaković Ranisavljević