pretplata
Molimo sačekajte...
PRETPLATA
Pretplata za časopis BB Informator iznosi:
- Pojedinačno slanje 400,00 + pdv
- Za 6 meseci 2000,00 + pdv
- Za 12 meseci 4000,00 + pdv
U okviru pretplate na časopis BB Informator apoteka ima pravo i na sledeće usluge:
- Besplatno prezentovanje apoteke, adresa, telefon i posebne usluge na sajtu www.bbsoft.rs/infocentar.
- Prikaz lagera apoteke namenjen pacijetima koji traže lek.
- Besplatno objavljivanje malih oglasa u časopisu.
- Prisustvovanje stručnim skupovima u hotelu Hyatt Regency Beograd, u organizaciji BB Soft –a za sve članove kolektiva apoteke koja je pretplatnik.
- Apoteke pretplatnici BB INFORMATORA mogu, pod povoljnim uslovima, obezbediti svojim pacijentima besplatan primerak časopisa APOTEKA plaćanjem samo troškova slanja Post Expressom.
- Prijavom na Mailing listu, apoteke pretplatnici redovno će dobijati aktuelne vesti i informacije značajne za rad apoteke, edukacije, obaveštenja o promeni cene lekova, pojavi novih proizvoda na tržištu, obaveštenje o Dopunama i izmenama „Žutog" Registra lekova.
272. - januar 2018.
Senke nad apotekarstvom
Kraj prošle, 2017. godine, doneo je između ostalog i jednu zanimljivu srpsku televizijsku seriju, ”Senke nad Balkanom”, koja je privukla dosta pažnje. Urađena u žanru istorijske drame i trilera, inspirisana nekim stvarnim događajima i likovima sa početka dvadesetog veka, kroz fiktivni i zamišljeni svet prati niz ubistava, političkih i ličnih intriga raznih likova koji su se u tom trenutku slučajno ili namerno našli na području Balkana. Diglo se mnogo prašine i komentara kako su predstavljeni neki likovi, naročito oni koji su stvarno postojali, a za mene, kao prosečnog gledaoca, serija na zanimljiv način skreće pažnju na deo naše istorije iz prve polovine prošlog veka i mislim da je dobro ako podstiče ljude da istražuju i razmišljaju. Međutim, kao gledalac i farmaceut nisam mogla da ne primetim jedan zanimljiv detalj, jedan od glavnih negativaca u seriji, glavni kriminalac, i to u stilu mafije, kriminalac duboko povezan sa političkim i poslovni svetom, opasan čovek i psihopata, koga sjajno glumi Gordan Kičić, je lik Alimpija Mirića koji je apotekar. U poslednjoj epizodi prve sezone, koja je emitovana nedavno, pre nekoliko nedelja, lik Alimpija Mirića priča o tome kako je njegov otac brutalno maltretirao njegovu majku i kako je njegova majka da bi se osvetila trovala njegovog oca polako i na kraju ga ubila, a da je on zatim uzeo taj otrov i dao ga komšijskom psu koji je brzo umro i onda lik Alimpija kaže ”Tada sam shvatio šta želim da budem kad porastem-apotekar”. Mislim da je ovaj lik samo jedan od suptilnih primera kako se u suštini percipira farmaceutska profesija. Još 2014. u Informatoru smo obradili temu ”Ima li farmaceuta na filmu” gde je naš autor Pavle Zelić dao odličan pregled domaćih i inostranih filmova i serija, a zaključak je da su farmaceuti na velikom platnu i malom ekranu uglavnom percipirani kroz negativne stereotipe i najčešće se pojavljuju u trilerima, dramama i horor filmovima. Uopšteno rečeno, najčešće su lekari i medicinske sestre predstavljeni kao pozitivni heroji koji pomažu, a farmaceuti kao trovači željni novca i moći. Često prosečan gledalac opčinjen ”magijom” sedme umetnosti koja zahvaljujući specifičnom jeziku slike, boje i zvuka upečatljivo oslikava situacije, sugestivno prihvata film kao realnost pa tako neki filmski stereotipi kod nekih ljudi postaju deo mišljenja. Iako mnoga istraživanja u svetu i kod nas ukazuju da pacijenti u velikom broju imaju poverenja u apotekare ostaje pitanje kako ovi negativni stereotipi o našoj profesiji utiču na percepciju farmaceutske struke, a na nama ostaje da pokušamo skinuti senke nad apotekarstvom.
Kraj prošle, 2017. godine, doneo je između ostalog i jednu zanimljivu srpsku televizijsku seriju, ”Senke nad Balkanom”, koja je privukla dosta pažnje. Urađena u žanru istorijske drame i trilera, inspirisana nekim stvarnim događajima i likovima sa početka dvadesetog veka, kroz fiktivni i zamišljeni svet prati niz ubistava, političkih i ličnih intriga raznih likova koji su se u tom trenutku slučajno ili namerno našli na području Balkana. Diglo se mnogo prašine i komentara kako su predstavljeni neki likovi, naročito oni koji su stvarno postojali, a za mene, kao prosečnog gledaoca, serija na zanimljiv način skreće pažnju na deo naše istorije iz prve polovine prošlog veka i mislim da je dobro ako podstiče ljude da istražuju i razmišljaju. Međutim, kao gledalac i farmaceut nisam mogla da ne primetim jedan zanimljiv detalj, jedan od glavnih negativaca u seriji, glavni kriminalac, i to u stilu mafije, kriminalac duboko povezan sa političkim i poslovni svetom, opasan čovek i psihopata, koga sjajno glumi Gordan Kičić, je lik Alimpija Mirića koji je apotekar. U poslednjoj epizodi prve sezone, koja je emitovana nedavno, pre nekoliko nedelja, lik Alimpija Mirića priča o tome kako je njegov otac brutalno maltretirao njegovu majku i kako je njegova majka da bi se osvetila trovala njegovog oca polako i na kraju ga ubila, a da je on zatim uzeo taj otrov i dao ga komšijskom psu koji je brzo umro i onda lik Alimpija kaže ”Tada sam shvatio šta želim da budem kad porastem-apotekar”. Mislim da je ovaj lik samo jedan od suptilnih primera kako se u suštini percipira farmaceutska profesija. Još 2014. u Informatoru smo obradili temu ”Ima li farmaceuta na filmu” gde je naš autor Pavle Zelić dao odličan pregled domaćih i inostranih filmova i serija, a zaključak je da su farmaceuti na velikom platnu i malom ekranu uglavnom percipirani kroz negativne stereotipe i najčešće se pojavljuju u trilerima, dramama i horor filmovima. Uopšteno rečeno, najčešće su lekari i medicinske sestre predstavljeni kao pozitivni heroji koji pomažu, a farmaceuti kao trovači željni novca i moći. Često prosečan gledalac opčinjen ”magijom” sedme umetnosti koja zahvaljujući specifičnom jeziku slike, boje i zvuka upečatljivo oslikava situacije, sugestivno prihvata film kao realnost pa tako neki filmski stereotipi kod nekih ljudi postaju deo mišljenja. Iako mnoga istraživanja u svetu i kod nas ukazuju da pacijenti u velikom broju imaju poverenja u apotekare ostaje pitanje kako ovi negativni stereotipi o našoj profesiji utiču na percepciju farmaceutske struke, a na nama ostaje da pokušamo skinuti senke nad apotekarstvom.
Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević
Estela Gaković Ranisavljević