272. - januar 2018.

Senke nad apotekarstvom

Kraj prošle, 2017. godine, doneo je između ostalog i jednu zanimljivu srpsku televizijsku seriju, ”Senke nad Balkanom”, koja je privukla dosta pažnje. Urađena u žanru istorijske drame i trilera, inspirisana nekim stvarnim događajima i likovima sa početka dvadesetog veka, kroz fiktivni i zamišljeni svet prati niz ubistava, političkih i ličnih intriga raznih likova koji su se u tom trenutku slučajno ili namerno našli na području Balkana. Diglo se mnogo prašine i komentara kako su predstavljeni neki likovi, naročito oni koji su stvarno postojali, a za mene, kao prosečnog gledaoca, serija na zanimljiv način skreće pažnju na deo naše istorije iz prve polovine prošlog veka i mislim da je dobro ako podstiče ljude da istražuju i razmišljaju. Međutim, kao gledalac i farmaceut nisam mogla da ne primetim jedan zanimljiv detalj, jedan od glavnih negativaca u seriji, glavni kriminalac, i to u stilu mafije, kriminalac duboko povezan sa političkim i poslovni svetom, opasan čovek i psihopata, koga sjajno glumi Gordan Kičić, je lik Alimpija Mirića koji je apotekar. U poslednjoj epizodi prve sezone, koja je emitovana nedavno, pre nekoliko nedelja, lik Alimpija Mirića priča o tome kako je njegov otac brutalno maltretirao njegovu majku i kako je njegova majka da bi se osvetila trovala njegovog oca polako i na kraju ga ubila, a da je on zatim uzeo taj otrov i dao ga komšijskom psu koji je brzo umro i onda lik Alimpija kaže ”Tada sam shvatio šta želim da budem kad porastem-apotekar”. Mislim da je ovaj lik samo jedan od suptilnih primera kako se u suštini percipira farmaceutska profesija. Još 2014. u Informatoru smo obradili temu ”Ima li farmaceuta na filmu” gde je naš autor Pavle Zelić dao odličan pregled domaćih i inostranih filmova i serija, a zaključak je da su farmaceuti na velikom platnu i malom ekranu uglavnom percipirani kroz negativne stereotipe i najčešće se pojavljuju u trilerima, dramama i horor filmovima. Uopšteno rečeno, najčešće su lekari i medicinske sestre predstavljeni kao pozitivni heroji koji pomažu, a farmaceuti kao trovači željni novca i moći. Često prosečan gledalac opčinjen ”magijom” sedme umetnosti koja zahvaljujući specifičnom jeziku slike, boje i zvuka upečatljivo oslikava situacije, sugestivno prihvata film kao realnost pa tako neki filmski stereotipi kod nekih ljudi postaju deo mišljenja. Iako mnoga istraživanja u svetu i kod nas ukazuju da pacijenti u velikom broju imaju poverenja u apotekare ostaje pitanje kako ovi negativni stereotipi o našoj profesiji utiču na percepciju farmaceutske struke, a na nama ostaje da pokušamo skinuti senke nad apotekarstvom.