274. - mart 2018.

Kritičko razmišljanje

Poslednjih godina dosta se govori o kompetencijama farmaceuta koje pored usko stručnog znanja obuhvataju i razvoj različitih veština, a najčešće se spominje razvoj veština komunikacije, upravljanja, poznavanja informacionih tehnologija, finansija, ekonomije itd. Jedna od stavki, koja je čini mi se često zapostavljena u obrazovanju farmaceuta, ali i opštem obrazovanju (osnovnom i srednjoškolskom), je kritičko mišljenje. Veoma zanimljivu priču o tome koliko je važno razvijati kritičko mišljenje kod farmaceuta donosi nam naš autor Uroš Čakar kroz razgovor sa Tomasom D. Zlatićem, profesorom sa Farmaceutskog Koledža u Sent Luisu u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i jednim od glavnih istraživača u okviru projekta namenjenog farmaceutskim fakultetima pod nazivom ’Uključivanje kritičkog mišljenja u nastavni plan farmaceutskog obrazovanja’. Kritičko mišljenje je identifikovano kao nezamenljiva stavka jer zvanje koje stiču studenti kada završe farmaceutske fakultete traži od njih da kritički razmišljaju i rešavaju probleme.
Kritičko mišljenje uključuje mnoštvo intelektualnih sposobnosti, počev od analize pojmova, informacija i stavova, sposobnosti razlikovanja relevantnih i irelevantnih informacija, interpretacije informacija, povezivanja prethodnog znanja i novih informacija, formiranje stavova, pa sve do preuzimanje aktivne uloge u procesu učenja i sposobnosti posmatranja i procenjivanja sopstvenog razumevanja informacija. Možemo reći da je kritičko mišljenje misaoni proces kojim nešto analiziramo, prosuđujemo i vrednujemo i takvo mišljenje nam nije urođeno već ga stičemo učenjem.
Američki školski psiholog Bendžamin Blum je sa svojim kolegama sredinom prošlog veka razvio klasifikaciju nivoa učenja, poznatiju kao ’Blumova taksonomija’. On je veštine koje su bile ključne za industrijsko doba (zapamtiš uputstvo, shvatiš šta treba uraditi i obaviš posao) nazvao nižim kognitivnim veštinama jer ne zahtevaju složeno razmišljanje. Već se krajem dvadesetog veka počelo uviđati da su te veštine nedovoljne za savremena društva pa se u Blumovu taksonomiju uvode i složeni načini razmišljanja i više kognitivne veštine, analitičko, sintetsko i kritičko mišljenje. Danas ljudi čija je veština razmišljanja zaustavljena na nižim kognitivnim nivoima ne dobijaju posao ili ostaju bez posla jer poslovi koje mogu obavljati nestaju (ili ih zamenjuje mnogo jeftiniji računarski programi), a traže se ljudi koji znaju kritički i kreativno razmišljati. Moj utisak je da u Srbiji kritičko razmišljanje nije jača strana i da naše obrazovanje često liči na repliku lika Ilije Čvorovića iz filma „Balkanski špijun", ’Ima ko je u ovoj zemlji zadužen za istinu’ i nema mnogo postavljanja pitanja ni traganja za odgovorima. Razvijanje kritičkog razmišljanja nije vezano samo za period školovanja već bi trebalo da bude deo i  ličnog razvoja, a za to, iako nam vrlo često ne pomaže, ne možemo kriviti sistem. 

Glavna i odgovorna urednica

Estela Gaković Ranisavljević