INFORMATOR 338-339, jul/avgust 2023

Prelistajte novi broj:

Poverenje i zdravlje?

Svedoci smo da iako upitne i mnogo puta potvrđene prevare lažnih iscelitelja i čudotvornih metoda lečenja i dalje bira popriličan broj ljudi kada se suoče sa zdravstvenim problemima dok poverenje u nauku i medicinu opada. Postavlja se pitanje zašto je to tako?

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu sprovodi istraživanje pod nazivom „Reason4Health" koje proučava psihološke korene dve grupe takozvanih upitnih zdravstvenih praksi. Jedna je nepridržavanje zvaničnih medicinskih preporuka (na primer vakcinacije i različitih preventivnih mera, nepoštovanje propisane terapije lekovima itd.), a druga je korišćenje tretmana iz oblasti tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine. Projekat je počeo u januaru 2022. godine, a trajaće do januara 2025. godine. Za sada su dostupni rezultati na relativno malom broju ispitanika (583), ali u planu je da se do kraja istraživanja ima reprezentativni uzorak koji će dati još bolju sliku ponašanja građana Srbije po pitanju lečenja.

Ovi preliminarni rezultati ukazuju da se odlazak kod lekara odlaže u 80% slučajeva, čak i za stanja za koja se inače ide kod lekara, samoinicijativno antibiotike je uzimalo 55% ispitanika, a anksiolitike 44%, dok je 31% ispitanika prestalo da pije antibiotik pre isteka terapije. Preko 70% ispitanika je koristilo biljne čajeve i napitke, kreme i masti, vitamine i suplemente bez preporuke lekara u zdravstvene svrhe. Neku od alternativnih medicinskih praksi barem jednom je koristilo 99% ispitanika i to u najvećem broju slučajeva preventivno (62%), zajedno sa zvaničnom terapijom (31%) i umesto zvanične terapije (6%).

Ovi rezultati nameću pitanje zašto neki ljudi odbijaju ili sami modifikuju zvanične medicinske preporuke, a u isto vreme nekritički prihvataju alternativne metode lečenja? Pomenuto istraživanje navodi da se slabije pridržavaju zdravstvenih preporuka ljudi sa manje poverenja u zdravstveni sistem i zdravstvene radnike, osobe sklone sujeverju i verovanju u teorije zavere, ali i osobe koje boluju od hroničnih bolesti i procenjuju svoje zdravlje kao lošije.

            Iako preliminarni, rezultati ove studije oslikavaju stanje jednog haotičnog društva koje se menja, ali nije sigurno u kom smeru ide. Ukoliko vam zdravstvene usluge nisu dostupne ili vas odbija prevelika gužva ili komplikovan sistem, onda pacijent na posletku izbegava takav sistem i ostaje prepušten sam sebi. U takvoj situaciju ne čudi da sujeverje, poverenje u tradiciju i iracionalno odnosi prevagu nad naukom i racionalnim razmišljanjem.

Zdravstvena edukacija je preko potrebna, a značaj pravilne primene lekova  je očigledno nešto što se stalno mora isticati. Ovo je još jedan dokaz da zdravstveni sistem mora da se menja i da povrati poljuljano poverenje jer društvo bez poverenja je bolesno društvo.

Estela Gaković Ranisavljević
Glavna i odgovorna urednica