79. februar-mart 2013

 

IZDVAJAMO...

 

KLINIS
Vruće teme u kliničkim ispitivanjima u Srbiji

U organizaciji Udruženja za unapređenje kliničkih ispitivanja Srbije KLINIS, 05. februara 2013. godine, u Sava Centru, održana je Konferencija, a tema u fokusu bila je „Vruće teme u kliničkim ispitivanjima u Srbiji".
Poseban osvrt na ovoj konferenciji bilo je umrežavanje pacijenata u okviru KLINIS-a sa udruženjima pacijenata iz Evropske unije. Pored članova KLINIS-a Konferenciji su prisustvovali predstavnici Ministarstva zdravlja i nadležnih institucija, ali i mnogobrojna udruženja pacijenata (obolelih od dijabetesa, reumatskih bolesti, hemofilije,bubrežnih bolesti, cistične fibroze, limfoma, itd.). Otvorena su mnogobrojna pitanja pre svega vezano za regulativu kliničkih ispitivanja u Srbiji i u narednom periodu očekuje se donošenje propisa koji bi omogućili kvalitetniji rad kliničkih ispitivanja.

OCENJEN RAD LEKARA - Lekari vrlo dobri

Od 30 hiljada građana, koji su za deset dana posetili sajt „Kakav je doktor",13.000 je ocenilo rad lekara u Srbiji, a 3.000 ljudi je, takođe putem tog sajta, dalo 1.260 ocena o kvalitetu rada zdravstvenih ustanova.
Najbolju ocenu, na skali od jedan do pet, dobili su lekari DZ u Kraljevu – 4,5,doktori kragujevačkog Doma zdravlja 4,4, a lekari novosadskog Kliničkog centra imali su prosečnu ocenu 4,3 – potvrdila je izvršna direktorka Udruženja „Srbija u pokretu" Ana Babović. Dodala je da se pacijenti najviše žale na dužinu čekanja na pregled i na loš sistem organizacije rada u zdravstvenim ustanovama.

NA INSTITUTU ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI „DEDINJE"UGRAĐENA PRVA VASKULARNA POTPORA NALIK STENTU

Krvni sud za dve godine oporavljen

Biorazgradiva potpora je novo medicinsko sredstvo koje ima karakteristike najsavremenijeg stenta  i zato ima prednosti u odnosu na standardni stent – kaže dr Ljupčo Mangovski, interventni kardiolog na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje", koji je izveo prvu proceduru ugradnje takve potpore u Srbiji:
-Posle ugradnje, tzv. razgradivog stenta, nalik na spiralu, koja se unosi u krvni sud na balonu i preko nje nanosi lek na mestu zatvorene arterije, ABSORB je održava otvorenom, otpušta lek koji sprečava prekomerno bujanje tkiva njegovog zida. U naredne dve godine se potpuno resorbuje u organizmu, bez štetnih posledica. Razgradnja implantanta  omogućava krvnom sudu vraćanje njegovoj prirodnoj funkciji.

Uz Nacionalni dan borbe protiv duvanskog dima
INTERVJU SA DR ZORICOM PLAVŠIĆ, SPECIJALISTOM PULMOLOGIJE

Žene osetljivije na nikotin

Zbog pušenja u trudnoći povećan je broj dece koja se rađaju sa niskom telesnom težinom. Kada je ta težina mala i organi za disanje su nerazvijeni. Disajne cevi, koje su i onako male, kod tih beba su još kraće, jer su pluća manja. Veća je mogućnost za razvoj infekcije i sklonost ka astmi. Deca, uglavnom, imaju poremećen imunitet, pa su kasnije sklona alergijama ili virusnim infekcijama.
Da li je lako ostaviti cigarete?
- Kao lekar, rekla bih da je lako. Ali,pušač prvo mora sam da donese odluku da prestane da puši. Blagi pritisak supružnika, rođaka i prijatelja, može da bude vetar u jedra, podrška.Međutim, nekoga prisiliti da prestane da puši, ne možete! Bitno je da pušač sam razvije svest o štetnosti pušenja. Da shvati da sastojci duvanskog dima dolaze do svake ćelije preko krvi. Pitanje je kada će jedna ćelija da promeni svoju funkciju,da je poremeti ili da počne da dobija maligni oblik. Zdravstveni radnici su u obavezi da pruže pomoć  i podršku pušačima. To uključuje i medikamentoznu terapiju, jer nekim pušačima olakšava istrajnost u donošenju odluke, naročito za period od trenutka prestanka pušenja, ukoliko se jave apstinencijalni simptomi.Postoji i druga grupa lekova koja ne sadrži nikotin a deluje sedativno, dakle antidepresivi. Od nedavno, na tržištu, imamo i preparat koji sadrži ekstrat jedne biljke koja je slična duvanu, deluje na centralni nervni sistem slično nikotinu, ali nema toksični efekat na organizam i ne stvara zavisnost. Jer, osnov nastavljanja pušenja je zavisnost na nikotin.A, kao što znamo, nikotin je droga,veoma jaka droga, koja stvara zavisnost.

Zima i zdravlje: Periferna vaskularna bolest

Piše: Mr ph Jovana Milosavljević

Osobe sa lošom perifernom cirkulacijom,u hladnim zimskim danima, najčešće se žale na bolove u prstima ruku i nogu, grčeve i zamor u nogama prilikom fizičke aktivnosti. Taj bol praćen je osećajem utrnulosti stopala i promenom boje pri promeni položaja ekstremiteta.Ponekad se javljaju i latentni bolovi, kao i »cluadicatio intermittens « (povremeno šepanje).
Poremećaji arterijske cirkulacije mogu biti organski-strukturni (angioorganopatije)i funkcionalni (angioneuropatije).Organski poremećaji su najčešće uzrokovani opstrukcijom arterija u rukama i nogama koja je posledica ateroskleroze, zapaljenskih procesa arterija i/ili postojanja krvnih ugrušaka.Sve ovo je praćeno suženjem lumena arterija i dovodi do poremećaja u snabdevanju krvlju i dopremanju kiseonikom. Proces godinama napreduje i dovodi do atrofije, ishemije i nekroze-gangrene tkiva. Prevalenca periferne vaskularne bolesti u opštoj populaciji u svetu iznosi od 12 do 14 odsto i raste sa starenjem.
Poremećaji cirkulacije pogađaju svakog trećeg dijabetičara starijeg od 50 godina. Bolesnici sa oslabljenom perifernom cirkulacijom u nogama i rukama gotovo u 90 odsto slučajeva imaju i slabu cirkulaciju u krvnim sudovima srca, vrata i glave. Osobe sa poremećajem cirkulacije imaju 4 do 5 puta veći rizik od srčanog ili moždanog udara. Najvažniji uzroci za nastanak i razvoj bolesti su šećerna bolest, dislipidemija (visoka vrednost LDL-lošeg holesterola i triglicerida u krvi), gojaznost i hipertenzija.